Centar za devojke se bavi osnaživanjem devojaka kroz edukaciju, kreativnost i aktivizam. Kad su u pitanju edukacije, preferiramo radioničarski pristup. Bez obzira na temu radionice prvenstveni cilj nam je rad na osnaživanju i povećanju samopouzdanja devojaka. Radionice nam uvek imaju i iskustveni karakter i zato nam je izuzetno bitan siguran prostor i vreme koje svaka devojka ima na radionici.

Mešovite radionice ne praktikujemo, jer po pravilu prerastu u nešto što nije podržavajući proces za devojke. Naravno da mislimo da i mladiće treba edukovati, ali to ne radimo mi, niti su oni naša ciljna grupa. Planiramo saradnju sa Klubom Budi Muško i edukovanim, senzibilisanim pojedincima kako bi edukativne radionice na određene teme radili istovremeno - mi sa devojkama, a oni sa mladićima, da bi se onda u daljem procesu sreli i zajedno prezentovali, diskutovali, radili performans...

***

Radionica je drugačiji način rada sa ljudima od onog na šta smo navikli u životu, naročito kroz sticanje obrazovanja. To zna dobar deo ljudi, ali ono što zna samo mali broj je to da je svaka radionica posebna, jedna priča samo za sebe. A ta priča počinje sedenjem u krugu, gde su i voditeljica i učesnice radionice jednake, a sedimo u krugu da bismo se svi dobro videli i čuli. Svako može i poželjno je da iznese svoje mišljenje o temi radionice, ali i ne mora ako joj je tema bolna ili ima neki svoj razlog zašto ne želi, može da upotrebi pravilo dalje. Tu otprilike počinje neka vrsta pravila radioničarskog načina rada, a jedno od bitnih stvari je i to da kada jedna govori ostale ćute, ne prekidaju i slušaju. Jako je bitno da čujemo jedna drugu, jer kada je radionica u pitanju nema tačnih i netačnih odgovora i svako mišljenje je jednako važno. Bitan deo radionice je i evaluacija, to jest ocena radionice. Evaluacija je važna, zato što nam, voditeljicama, daje povratnu informaciju, da li smo uspele u potpunosti ili makar delimično da obradimo temu radionice i da li je taj način prihvaćen, a to je edukacija kroz opušten način komunikacije.

Vesna Đorđević
 
 
Kad radim radionicu uvek pođem od toga šta je tema. Trudim se da mi radionica krene uvodnim upoznavanjem i zanimljivom igricom. To uvek opusti učesnike radionice i pruži nam pozitivnu energiju za dalji rad. Insistiram na sedenju u krugu, na aktivnom slušanju, na poverljivosti i anonimnosti.

Uvek pokušavam da pratim učesnike radionice (grupu), njihov tempo, da ne požurujem stvari ili da ih usporavam. Kad sam počinjala da vodim radionice bojala sam se tišine – sta ću ako ućute?! A onda sam shvatila da je to ponekad neophodno, da se misli i emocije srede i nađu svoj put, svoje pravo mesto i trenutak... Volim da ispoštujem pravilo “dalje” i nikada nisam imala problem da neko to pravilo “zloupotrebljava”.

Cilj mi je da obradim temu radionice i da zajednički dođemo do zaključaka tako što će svi reći svoje mišljenje ili ispričati nešto vezano za temu.

Obavezno radim pisane evaluacije, ali sam mnogo više za usmene i trudim se da i njih odradimo kad za to imamo vremena.

Sve u svemu, obožavam radioničarski rad, tj. da budem učesnica radionice i da budem voditeljka. U toku radionice osetim da je svako žensko iskustvo podjednako vredno, što je jako važno pored velike diskriminacije žena u društvu. Uživam na radionici i moram da priznam da je, meni lično, to najviše pomoglo da upoznam sebe i druge.
 
Violeta Stojadinović Zinovijev
 
 
Nekoliko saveta za radionicu:

  • prati grupu, njihove potrebe, raspoloženje, rečnik, neverbalnu komunikjaciju, prilagođavaj sebe, temu i tok datoj situaciji;
  • budi svoja, budi iskrena;
  • imaj stav i pravila koja svi poštujete,
  • preispitaj se pre početka, da li si spremna da se otvoriš i daš, imaš li šta da daš; – radionica nije film, nemaš vremena da ponoviš scenu, radionica je davanje i otvaranje, znanje, improvizacija, prilagođavanje na otvorenoj sceni.


Tatjana Nikolić

 

Centar za devojke se bavi osnaživanjem devojaka kroz edukaciju, kreativnost i aktivizam. Kad su u pitanju edukacije, preferiramo radioničarski pristup. Bez obzira na temu radionice prvenstveni cilj nam je rad na osnaživanju i povećanju samopouzdanja devojaka. Radionice nam uvek imaju i iskustveni karakter i zato nam je izuzetno bitan siguran prostor i vreme koje svaka devojka ima na radionici.

Mešovite radionice ne praktikujemo, jer po pravilu prerastu u nešto što nije podržavajući proces za devojke. Naravno da mislimo da i mladiće treba edukovati, ali to ne radimo mi, niti su oni naša ciljna grupa. Planiramo saradnju sa Klubom Budi Muško i edukovanim, senzibilisanim pojedincima kako bi edukativne radionice na određene teme radili istovremeno - mi sa devojkama, a oni sa mladićima, da bi se onda u daljem procesu sreli i zajedno prezentovali, diskutovali, radili performans...

***

Radionica je drugačiji način rada sa ljudima od onog na šta smo navikli u životu, naročito kroz sticanje obrazovanja. To zna dobar deo ljudi, ali ono što zna samo mali broj je to da je svaka radionica posebna, jedna priča samo za sebe. A ta priča počinje sedenjem u krugu, gde su i voditeljica i učesnice radionice jednake, a sedimo u krugu da bismo se svi dobro videli i čuli. Svako može i poželjno je da iznese svoje mišljenje o temi radionice, ali i ne mora ako joj je tema bolna ili ima neki svoj razlog zašto ne želi, može da upotrebi pravilo dalje. Tu otprilike počinje neka vrsta pravila radioničarskog načina rada, a jedno od bitnih stvari je i to da kada jedna govori ostale ćute, ne prekidaju i slušaju. Jako je bitno da čujemo jedna drugu, jer kada je radionica u pitanju nema tačnih i netačnih odgovora i svako mišljenje je jednako važno. Bitan deo radionice je i evaluacija, to jest ocena radionice. Evaluacija je važna, zato što nam, voditeljicama, daje povratnu informaciju, da li smo uspele u potpunosti ili makar delimično da obradimo temu radionice i da li je taj način prihvaćen, a to je edukacija kroz opušten način komunikacije.

Vesna Đorđević
 
 
Kad radim radionicu uvek pođem od toga šta je tema. Trudim se da mi radionica krene uvodnim upoznavanjem i zanimljivom igricom. To uvek opusti učesnike radionice i pruži nam pozitivnu energiju za dalji rad. Insistiram na sedenju u krugu, na aktivnom slušanju, na poverljivosti i anonimnosti.

Uvek pokušavam da pratim učesnike radionice (grupu), njihov tempo, da ne požurujem stvari ili da ih usporavam. Kad sam počinjala da vodim radionice bojala sam se tišine – sta ću ako ućute?! A onda sam shvatila da je to ponekad neophodno, da se misli i emocije srede i nađu svoj put, svoje pravo mesto i trenutak... Volim da ispoštujem pravilo “dalje” i nikada nisam imala problem da neko to pravilo “zloupotrebljava”.

Cilj mi je da obradim temu radionice i da zajednički dođemo do zaključaka tako što će svi reći svoje mišljenje ili ispričati nešto vezano za temu.

Obavezno radim pisane evaluacije, ali sam mnogo više za usmene i trudim se da i njih odradimo kad za to imamo vremena.

Sve u svemu, obožavam radioničarski rad, tj. da budem učesnica radionice i da budem voditeljka. U toku radionice osetim da je svako žensko iskustvo podjednako vredno, što je jako važno pored velike diskriminacije žena u društvu. Uživam na radionici i moram da priznam da je, meni lično, to najviše pomoglo da upoznam sebe i druge.
 
Violeta Stojadinović Zinovijev
 
 
Nekoliko saveta za radionicu:

  • prati grupu, njihove potrebe, raspoloženje, rečnik, neverbalnu komunikjaciju, prilagođavaj sebe, temu i tok datoj situaciji;
  • budi svoja, budi iskrena;
  • imaj stav i pravila koja svi poštujete,
  • preispitaj se pre početka, da li si spremna da se otvoriš i daš, imaš li šta da daš; – radionica nije film, nemaš vremena da ponoviš scenu, radionica je davanje i otvaranje, znanje, improvizacija, prilagođavanje na otvorenoj sceni.


Tatjana Nikolić

 

Ukoliko želite da podržite rad Centra za devojke, broj našeg računa u Komercijalnoj banci je:

205-164695-24.

HVALA!

SOS telefon

sos

Casino gbetting.co.uk/casino reviews and sign up bonuses.