Pre samog početka poređam stolice u krug.Tada, takođe, zalepim na zid poster centra za devojke sa nalepnicom o SOS telefonu. Prvo im dam spisak da se potpišu, onda  se predstavim i pitam ih da li su nekada prisustvovale nekoj radionici i da li su se, uopšte, nekad srele sa pojmom asretivnost. Objasnim  im odakle dolazim ( iz koje organizacije), šta mi u toj organizaciji radimo kao i koja su pravila za održavanje radionice. Kazem im još da ja ne ocenjujem njihove netačne odgovore, niti ću ih kritikovati zbog toga, tako da one dobijaju potpunu slobodu da kažu sve ono što misle. Onda ih zamolim da se i one predstave i da mi kažu kako se trenutno osećaju. Nakon toga ih zamolim da ustanu i  radimo kratku vežbicu za umanjenje treme, a kada  se vratimo na svoja mesta, pocnemo razgovor. Ja im navodim situacije iz života u kojima  pominjem četiri načina ponašanja u komunikaciji, a od njih zatražim da mi kažu kako bi one u tim situacijama odreagovale. Zatim uradimo brainstorming sa : agresivnim, pasivnim i manipulativnim ponašanjem. Potom  im kažem tačnu definiciju asertivnosti, a zatim  istu tu definiciju prikažem slikovito na primeru klackalice. Nakon toga  pomenem samopouzdanje koje je u ogromnoj vezi sa asertivnošću. Zatražim im da mi navedu jednu svoju osobinu, ili nešto što im se u fizičkom smislu dopada kod njih samih. Potom  popričamo o tome da li im je bilio teško i šta one misle da bi mogle da rade kako bi njihovo samopouzdanje poraslo. Onda  svaka drugarici do sebe da po jedan kompliment ( prvo sa jedne strane kruga, a onda i sa druge). Onda dobiju igru sa prepoznavanjem vidova ponašanja. Treba da u odgovarajuća polja razvrstaju kartice sa govorom tela koje odgovara: agresivnom, pasivnom, malipulativnom i asertivnom načinu ponašanja.

Na samom kraju uslede usmene evaluacije, kao i pismene, sa rečenicama: naučila sam, dopalo mi se i nije mi se dopalo.

Cilj ove radionice jeste, pre svega, međusobno aktivno slušanje i  nenasilna komunikacija, odnosno  mogućnost da svaka učesnica radionice jasno izrazi sopstveno mišljenje, želje i osećanja, istovremeno respektujuci, odnosno poštujući mišljenja, želje i osećanja svojih drugarica u krugu, ali i uopšte, nakon radionice, svojih sagovornica i sagovornika. Takođe, vrlo mi je važno da devojke imaju svest o tome koliko je značajno raditi na svom samopouzdanju i sta one mogu da urade za sebe, kako bi njihovo samopouzdanje postalo vece, a, samim tim, i one sigurnije u sebe.

Evaluacije sa radionica:

  1. Lijepo iskustvo naučila sam kako da se bolje zauzmem za sebe bez da uvrijedim nekoga, bilo je mnogo zanimljivo. Voljela bih da opet prisustvujem sličnoj radionici.
  2. Naučila sam više o konkertnim primerima asertivnosti i kako da kod sebe unapredim asertivnost. Dopala mi se pristupačnost teme, opuštenost i dinamičnost radionice. Nema stvari koja mi se nije dopala.
  3. Naučila sam kakva su ponašanja, kako da se postavim u kojoj situaciji. Dopao mi se rad u grupi. Naučila sam da ne treba uvek svima prećutati I ne treba da dozvolimo da nas drugi ponižavaju.
  4. Naučila sam više o manipulativnom, pasivnom, agresivnom i asertivnom ponašanju. Svidela mi se vežba komplimenti i kako reći nešto na asertivan način.
  5. Naučila sam da pored pojmova i ponašanja za koja sam znala, postoji nekoliko spektara ponašanja, te da postoji balans ( asertivnost) kojim postižemo i svoje i tuđe zadovoljstvo. Dopala mi se opuštena atmosfera i učenje kroz razgovor. Nema ničeg što mi se nije dopalo.
  6. Naučila sam, pa da nisam toliko asertivna koliko bih volela i radiću na tome. J Dopala mi se atmosfera,opuštajuća, divna i mnogo mnogo znači zamoje samopouzdanje. Nisam mogla da se baš indetifikujem sa situacijama na početku.

Marija Zdravković

Ukoliko želite da podržite rad Centra za devojke, broj našeg računa u Komercijalnoj banci je:

205-164695-24.

HVALA!

SOS telefon

sos

Casino gbetting.co.uk/casino reviews and sign up bonuses.