Šta su naučile i koje promene su kod sebe primetile devojke u toku druge godine projekta "Aktivno i javno protiv nasilja nad devojkama":

Kada govorimo o promenama uvek polaziš od same sebe. Verujem da se ljudi menjaju, samo im treba volja da to učine. Kao osoba koja je pretpela nasilje postala sam ograđena, zatvorena prema svim ljudima, sada shvatam da je to možda bio baš onaj strah o kome govorimo, da mi je trebalo vremena. Kao asocijalna osoba, koja ima strah od nastupa i osuda od strane drugih ljudi, od sramote što sam preživela nasilje i što sam “drugačija” postala sam osoba koja i dalje raste i na koju sam ponosna. Sećam se još uvek dana kada sam otšla u Centrić i upoznala Tanju, Silviju, Mariju... Smešno mi je sada koliko sam straha imala od odlaska tamo, ali ću isto tako uvek pamtiti onaaj topli osećaj sigurnosti i snage koji sam osetila, baš onaj koji sama prenosim drugima kroz forume i radionice. Sećam se svog rasta, onog što je doprinelo da danas budem ponosna na sebe, na svoju prošlost. Prvog dana treninga za radioničarke sam shvatila da uopšte nisam drugačija, da su još mnoge devojke kao ja, da biti u nasilju nije sramota već stvar protiv koje se treba boriti. Prevazilaženje straha od javnog nastupa, izražavanje svog mišljenja i svog stava, strpljenje, samopouzdanje sve sam to naučila od jedne do druge radionice, da ne osuđujem i da srušim i ono malo predrasuda koje sam imala jer svi smo različiti, pa ipak usko povezani. 

Moj prvi forum, oni leptirići u stomaku, prevelika očekivanja učinili su da mislim da nisam dovoljno dobra, ali baš to je doprinelo da razvijem odlučnost, da se još jednom podsetim da nisam sama jer da nije bilo ohrabrivanja od strane ostalih devojaka iz centrića možda bih i odustala. Tada sam shvatila šta Tanja misli kada kaže da ohrabrimo žrtvu i budemo tu. Svaki sledeći forum i radionica imao je svoje izazove koje sam prevazišla da li sama da ili uz pomoć neverovatnih devojaka.

Prva radionica koja mi je ugrajala srce je kada sam shvatila da sam konačno SLOBODNA da podelim svoje emocije i iskreno pričam o sebi. Baš zato sam uspela da ostvarim poverenje kod devojke da mi se poveri da bi joj pomogla. Mislim da ta reč “prva” ima veliki značaj za mene. Nadam se da ću i dalje ostati i da ću jednog dana biti baš kao Tanja, pomagati, ohrabriti nekoga, spasti od bilo čega bez i jedne reči.

11032019-1

Fotografisala: Sanja Krstić

Facebook

Casino gbetting.co.uk/casino reviews and sign up bonuses.