Pre početka radionice poređam stolice u krug. Zatim se predstavim, kažem šta će biti tema današnje radionice, ispricam ukratko nešto više o organizaciji Centar za devojke i obavezno pitam da li je neka devojka prisustvovala nekada nekoj od radionica. Posle zajedničkog utvrđivanja  pravila za održavanje radionice, prelazimo na rad i njihovo predstavljanje meni i ostalim učesnicama, uz instrukciju da mi svaka devojka pored svog imena navede neki svoj uspeh u proteklih 7 do 10 dana, nešto na šta je ona ponosna. Nakon toga, dolazimo do barometra i nekih dvadesetak pitanja o njihovom odnosu prema hrani i sopstvenom telu. Kada završimo sa tim, sledi moje pitanje da li učesnice radionice uopšte znaju šta su to anoreksija i bulimija. Pokušavam da ohrabrim devojke da što više iznose svoje mišljenje i da ,kroz neku vrste igre, dosta toga shvate i nauče o problemima u ishrani. Dok zajedno dolazimo do definicija već pomenutih problema, ja prolazim pored svake sa fotografijama anoreksičnih i bulimičnih devojaka, koje na njih uglavnom ostavljaju jako snažan utisak. Onda im pričam o nekim karakteristikama ovih problema, kako bi one lako mogle da prepoznaju simptome ukoliko se nekada budu susrele sa njima. Sledeca instrukcija je da mi navedu poruke koje su one dobijale iz porodice i od bliskih osoba tokom detinjstva i odrastanja, a koje su u vezi sa njihovim telom i fizičkim izgledom. Onda ih pitam šta nam poručuju mediji, naročito reklame i modni časopisi i kako je u njima prikazano žensko telo, kako izgledaju devojke sa modnih pisti i pokažem im fotografiju Dove reklame na kojoj su prikazana realna ženska tela, o čemu kasnije obavezno prodiskutujemo. Nakon toga pričamo o posledicama koje ova dva problema mogu da izazovu, što za njih zvuči strašno. Moje sledeće pitanje odnosi se na njihovo mišljenje o tome zašto se uopšte anoreksija i bulimija dešavaju devojkama, tj. šta može da bude uzrok tome. Pošto zaključimo da je to samopouzdanje, pricamo kako mi same možemo da utičemo na povećanje našeg sopstvenog, pa i naših drugarica. Onda uradimo vežbicu sa komplimentima, gde svaka devojci do sebe treba da kaže nesto po čemu je ova druga posebna ili jedinstvena. Kada to završimo, slede prvo usmene, a potom i pismene evaluacije.

Cilj ovakve radionice jeste da devojke, pre svega, prihvate sebe i svoje telo i da žive u skladu sa njim. Želim da sa ove radionice odu osnažene i sa mišlju da su jedinstvene baš takve kakve jesu i da u tome, zapravo, leži njihova lepota i posebnost.

Evaluacije sa radionice:

1. Naučila sam da cenim svoj izgled mnogo više, da cenim sve što imam, jer neko drugi to nema. Svidela mi se ova radionica, jer učim o bitnim stvarima, kako bi opstala u životu da budem zdrava, srećna I zadovoljna.
2. Iz svega sam izvukla pouku da treba da budem zadovoljna sama sobom. Ocena radionice: 10.
3. Naučila sam da je poenta lepog izgleda prvenstveno zadovoljstvo samom sobom. Ako smo mi zadovoljne, zadovoljni su i drugi. Dopalo mi se sve. Ocena: 10.
4. Naučila sam da fizički izgled nije sve u životu!  :* Ocena: 10.
5. Naučila sam šta je anoreksija I bulimija. Sve mi se dopalo. Ocena: 5.
6. Naučila sam da treba da volim svoje telo, da nema potrebe da budem opsednuta svojom kilažom. Dopalo mi se sve o čemu smo pričale.

Marija Zdravković