Centar za devojke iz Niša bio je deo 15. AWID foruma, održanog u Bangkoku (Tajland), na kom je učestvovalo 3.800 ljudi iz celog sveta. Pored Centra za devojke, u grupi sa Balkana, tu su bile: Fondacija CURE (Sarajevo, Bosna i Hercegovina), Ženska vizija (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Romska ženska mreža (Srbija), Alternativni centar za devojke (Kruševac, Srbija), BeFem (Beograd, Srbija), TRAG fondacija i Rekonstrukcija Ženski fond.

Šta sve čuješ/vidiš na AWID-u?

Prvi utisak na AWID forumu bio je osećaj zajedništva i lepote različitosti – mnoštvo ljudi iz Afrike, Azije, Amerike, Evrope, različite boje, tradicionalne nošnje, jezici, različite seksualnosti i rodni identiteti. U trenutku se učinilo kao da je ceo svet stao jednu zgradu.

U toku 4 dana, predstavnica Centra, Sara Plazinić Nikolić, imala je priliku da prisustvuje različitim panelima, radionicama, forum teatrima, diskusijama i drugim aktivnostima na teme: nasilja nad devojkama i ženama, prava seks-radnica, nevidljivog rada žena u domaćinstvu, LGBT+ prava, legalizacije abortusa, prevencije dečjih brakova, problema žena u ratnim zonama, migrantkinja, klimatskih promena i njihovog uticaja na domorodačke žene, feminističkog udruživanja protiv fašizma, rasizma i kolonijalizma, uloge feminističkog pokreta u pružanju otpora diktatorskim režimima, feminističkog aktivizma u digitalnom svetu, finansiranja ženskih organizacija, i drugog. To je takođe bila i prilika da međunarodnu feminističku zajednicu upozna sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju devojčice, devojke i žene u Srbiji.

Pored zvaničnog programa, koji je bio koristan za učenje od drugih, razmenu resursa i informacija i deljenje primera dobrih praksi, AWID je doneo i mnogo više – nova poznanstva, kontakte, potencijalna partnerstva i saradnje, udruživanja. U jednom trenutku desilo se i spontano priključivanje malom ali moćnom protestu za prava migrantkinja koje rade poslove u domaćinstvu i kasnije još jednom, za prava osoba sa invaliditetom. To je bila prilika da se podsetimo koliko je važno udruživanje i priključivanje borbi drugih žena, čak i kada to možda nije naša lična borba u datom trenutku. Bilo je još nekih interesantnih i dirljivih momenata – kada smo zajedno sa drugim ženama „bacale čini“ protiv fašizma, kada smo stale uz žene iz Palestine, Ukraine, Sudana i Mijanmara, kada smo podržale naše umetnice Almu i Zoe, koje su gostovale u zvaničnom programu.

Šta naučiš na AWID-u?

Kako izgledaju odlično organizovani događaji – AWID je bio primer odlične organizacije (pristupačnost prostora i sadržaja, obezbeđen prevoz, lako dostupne informacije, bezbednost učesnika/ca na visokom nivou, medicinska pomoć dostupna na samom forumu, raznolikost ishrane, siguran i podržavajuć prostor za sve).

Borbe za ženska ljudska prava su duge i spore, ali to ne znači da treba pristajati na kompromise ili odustajati od svojih ciljeva.

Različitim zajednicama treba feministička borba oblikovana prema njihovim različitim potrebama.

Svakoj borbi treba neki simbol; simboli su moćan način komunikacije.

Moramo izbaciti patrijarhalne, rasističke, homofobne, kolonizatorske obrasce iz jezika kojim govorimo.

Važno je da stvari ne radimo samo ZA zajednicu, nego i SA zajednicom.

Imamo različlite probleme i izazove ali isti uzrok tih problema, i jedna drugu da na njihovom rešavanju radimo zajedno.

Čemu te nauči boravak na Tajlandu?

Da nije teško biti fin. Čak i kada je dan bio dug, kada stignu vrućina i umor, kada je gužva, Tajlanđani/ke su uvek prijatni, nasmejani, strljivi, spremni da pokažu dobrodošlicu i zahvalnost. Zapravo, moglo bi se reći da narod na Tajlandu svaki dan živi feministički princip nenasilne komunikacije.

Saobraćaj na Tajlandu je haotičan. Ako želiš da pređeš ulicu, najbolje je da se osloniš na lokalce ili koristiš nadvožnjake. To te brzo nauči datražiš nova rešenja za suočavanje sa izazovima, ali i da veruješ lokalnoj zajednici koja su najbolja rešenja za dati izazov s kojim se oni suočavaju svakodnevno.

Hrana je sasvim drugačija od naše i to je u redu. Različitosti su lepa stvar, treba ih negovati i raditi na deljenju kultura.

Prema svim ljudima se treba ophoditi jednako – Tajland je većinski budistička zemlja. U budizmu, svi ljudi su jednaki i prema svakom se traba odnositi sa poštovanjem.

Tuktuk je prevozno sredstvo koje koriste Tajlanđani i turisti/kinje kada negde žele brzo da stignu. Ako te nečemu nauči tuktuk, onda je to kako da izlaziš iz svoje zone komfora ali i kako da „čitaš“ ljude. Neki vozači voze odlično, a neki baš i ne, pa je za vožnju tuktukom najbitnije imati dobru intuiciju.

Odlazak na Tajland pomogne ti da upoznaš ne samo Tajland i njegove stanovnike/ce, nego i sebe.

*

Centru za devojke odlazak u Bangkok i prisustvo na forumu omogućile su OAK/Trag fondacija.